April 14, 2014

Srpski suši na Dunavu

Nedelja je predveče. Sa prijateljem i kolegom Aleksandarom Lazarevićem sam pošao na kafu, i partiju ozbiljnog razgovora. Kako to obično biva, izbor pada na restoran "Druga priča", splav na zemunskom keju. Znači, kafa može na kraju. Pored toga što se naziv splava uklapao u našu svrhu sastajanja, presudan je bio natpis na tabli "pet friendly". "Ako je pet friendly, kapiram onda je friendly i za ljude." Uz smeh sam odobrio Acinu tvrdnju. Dočekala nas je izuzedno simpatična i dovitljiva hostesa. Smešteni smo uz gostoprimljive i šaljive opaske. Samim tim porasla je doza udobnosti. Preskočiću formalnosti oko naručivanja i komentarisanja menija, jer svako ima svoje gurmanske sklonosti.

Podeliću nesvakidašnju situaciju u kojoj smo se zatekli. Naime, pažnja nam je dodatno zaokupirana željom restorana da degustiramo "Srpski suši". Specijalitet kuće, baziran na komadićima paprike, šargarepe, krastavca i ramsteka, rolovanih u pirinač, serviran uz 2 tajna sosa. Vrlo jednostavna i inovativna ideja, vrlo upečatljivo prezentovana i vrlo prikladno servirana. Jedan predivan gest, jedinstveno iskustvo i jedan uspešan eksperiment.



Svojom srdačnom uslugom, toplom atmosferom, pet friendly konceptom, sjajnim menijem i kulinarskim smelostima, restoran "Druga priča" zaslužuje svaku preporuku i ponovnu posetu. Doživljaj kompletan.

February 28, 2014

February 25, 2014

Eros i Morfej u Beogradu

24.2.2014. Beograd, ponoć.




Krećem se dobro poznatim ulicama ali nikoga ne srećem. Znam da tuda prolazi milion ljudi dobrih i loših i lepih i ružnih, pametnih i glupih, komplikovanih i jednostavnih. U glavi mi odzvanjaju Bajagini stihovi "Ovo je strašno velik grad i zato nema razloga da budeš sam, u njemu." Ali večeras Febu je izdato drugačije naređenje.




U parkovima gde obično ljudi u svako doba bar šetaju kučiće, pusto. Ni vetar tu večeras nije svratio. Ne bih se zadržavao jer ovde neću pronaći ni iskren zagrljaj ni tuđu potpuno stranu reč, koja bi do mene doputovala kao eho. I toliko bi mi bilo dovoljno da mogu da se vratim i spokojno dočekam novi dan.



Odlučno nižem korake ali me usporava utisak da je kiša isprala sve boje i sav sjasj grada. Sav život i sav duh. Samo ledeno sivilo betona, istrošene ulične svetiljke, napuštena vozila i po koji neodlučni semafor sa ciljem da razbije monotoniju. Uzaludno. Mizerni su i prikovani za raskrsnice bez putokaza, zbog čega ih duboko sivilo guta i pretvara u treptaj zvezde na nebu.



Ne stajem. Tražim dalje, grad je pun svetla, što znači da sigurno ima nekoga u blizini. Ali kao da je neka nevidljiva sila uklonila sve prolaznike i stanovnike. Kao da se ostvaruje svaka njena reč - ništa nije večno, svako zamenjiv, svako je sam. Na te kompromise ne pristajem a osećam se kao u vakumu realnosti koja nisam ja stvorio, ali je očigledno je jača od mog pojmanja sveta i bivstvovanja.




Neki glume Bogove, neki robove, jer nas uče da je tako ispravno - da nepoštujemo Božanstvo u nama i Božanstva u drugima. Ja nisam baterija, neumorno hodam, tražim i pronaćiću. Niko od nas nije savršen, i srećom razlikujemo dovoljno da bude interesantno. Ali smo po težnjama i ciljevima isti, obični i željni. Niko bolji, niko gori.




Niko kafu ne pije. Ničiji razgovor se ne dimi. Ničiju ljubav ne osećam. Samo prekorni skamenjeni pogled Očeva dece bez vere i bez nade. I ja sam postao jedan od njih. Možda na kratko, možda večno. Znam da se ova priča ne završava srećno. Jer osim betona, kamena i svetla ne nalazim na utehu.



Vukovi se u divljini drže u čoporu i opstaju, a na asfaltu ljudi postaju zveri. Vampiri koji na kraju sebe glođu do smrti. Spoznah na sebi sindrome najgore bolesti koja može zadesiti čoveka - samoću.


Zaražen tim virusom večne gladi za životom i pišem dok hodam dalje, molim pričajte mi o ljubavi, makar me i lagali. Jer ljubav je jedini melem za ove asfaltne okove.


Što mi više nedostaju njene lokne, to će ona biti dalje. Na kraju stajaću sam na raskrsnici i nedostajaće mi jer svako od nas mora da ima svoju M.M.







February 16, 2014

Asfaltna balada


 Šta će meni orden, kad ja nemam bilo koga,
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi,
U kafani lomim čaše dok mi duša ne iskrvari,
Balada disidenta, jedna tužna srpska pesma,
Nekim budućim kafanama, za bolja vremena,
Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva,
Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema,
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao,
Beograde zbogom, pamti dobro šta sam rekao!

February 15, 2014

Boginja vetra

Inspirisano stihovima pesme "Krug" Milana Mladenovića - Ekatarina Velika.
"Vetar misli vetar zna sve sto znamo ti i ja
On me voli on me nosi on me razbija aha."



Ukrotiti vetar retko ko se usudi.

February 14, 2014

Magija obroka


Pisao bih o tome koliko je divan osećaj deliti obrok sa nekimi i jesti za stolom sa plemenitim ljudima. Pisao bih o tome koliko je važno biti vešt i spremati dobar obrok jer će on postati deo vas, koliko jedna porcija hrane napravljena od srca može promeniti nečije raspoloženje, zbližiti vas i koliko bi to malo hrane može promeniti nekome dan. Pisao bih o vezi hedonizama i duhovnosti, ali ne bih imao dobrog primera za to. Dok pišem ovo, gladan sam duhovno i emotivno prazan. Oprostite mi ali moj želudac ne razume dobro hranu koliko god da je plemenita. Zato vam i pišem, da vas motivišem i usmerim da uživate u jednostavnosti. Ako ni u čemu drugome eto u zanimljivoj fotografiji, a možda i dobroj hrani. I molim vas težite ka tome da delite dobrotu kako biste pobedili najgoru bolest na svetu - samoću.

February 12, 2014

EHO - forma

Objašnjenje eho-fenomena i predstavljanje eho-forme

Eho je pojava koja se vezuje za zvuk, odnosno pojava koja se javlja pri odbijanju zvuka o okolne
objekte. Naziv potiče iz grčke mitologije od imena Nimfe Echo, koja je plakala za stradalim ljubavnikom, i toliko oslabila da je mogla da izgovara samo poslednje glasove u reči, što je karakteristično za eho fenomen. Fizičari eho objašnjavaju kao odbijanje zvuka koje do slušaoca i, ili onoga ko emituje zvuk, stiže po emitovanju nakon nekog vremenskog intervala, koji zavisi od udaljenosti objekta o koji se zvuk odbija. Sam zvuk ima konstantnu brzinu kretanja kroz vazduh, bez obzira kog je intenziteta ili visine. Ali, količina (ehá) odbijenog zvuka direktno zavisi od jačine zvuka koji se početno emituje. Isto tako postoji i svetlosni eho, pojam koji je karakterističan za astrologiju i ima veze sa prostiranjem fotona na izvor. Predstava zvuka u vizuelnoj umetnosti spada u stilsku figuru pod nazivom sinestezija. To je predstava ili opis čulnog uživanja u čulnom nadražaju koje nije predodređeno za pomenuto čulo. Navedeno objašnjenje bi najbolje bilo predstavljeno rečenicom: slušam ukus boje. Gramatički ispravna, prosta rečenica, iako zdravorazumski nije moguće prihvatiti je za tačnu.

Zanimljivosti

- Eho-efekat su Grci praktično koristili u svojim pozorišnim predstavama u amfitetrima. To su građevine kružnog oblika postavljene na padini planine, na čijim tribinama, na svakom mestu u svakom redu se zvuk identično prostirao od zvuka paljenja šibice, do horske pesme.
- Pačeći kvak, zvuci koje ispuštaju patke, ne stvaraju eho. Tačnije, zbog prirode porekla njegovog nema veliku jačinu da bi se jasno čuo kao eho.
- Eho-efekat danas ima veliku primenu u pomorskoj navigaciji, medicini, nauci i telekomunikacijama.


Gradski eho – objašnjenje vizuelnog prikaza eho-forme

Kroz objašnjenje pojave ehá, pomenute su ključne reči za eho-formu i: zvuk, svetlost, emitovanje,
prostiranje, odbijanje, ponavljanje. Proces koji objedinjuje pomenute predstavljen je pomoću
fotografije ulice (priložene u radu), na kojoj je ključna odlika kretanje, odnosno rasprostiranje. Tu su se javile fine linije i zamućenja koje direktno upućuju na radijalno rasipanje iz gornjeg levog ugla, koje je karateristično za rasipanje zvuka. Takođe, senke koje su se javile upućuju na glavnu odliku eha, ponavljanje nakon nekog vremenskog intervala. Repetitativnost karakterističnu za eho je takođe naglašena refleksijama iz donjeg desnog ugla. Sam kolorit koji je prisutan je naglašen kako bi sugerisao na mnogobrojnost i različitost zvukova koji se mogu čuti na ulici u samo jednoj desetini sekunde koliko je trajala ekspozicija fotografije, a ulica kao motiv je izabrana kao lokalitet gde je eho itekako prisutan, s tim što ga ne registrujemo kao gore opisan eho koji se javlja u eksperimentalnim uslovima i prirodi, već kao zaglušujuću gradsku buku, koja se obrazuje gomilanjem zvukova i višestruko odbijanje istih o zidove zgrada.

--
Vizuelna kultura - Eho forma
Mentori:
akademik Kosta Bogdanović
docent mr Rajka Bošković

February 7, 2014

Teleća čorba


Porcija vrhunskog telećeg ragua iz ruku majstora Miloša Stojanovića.
Neizmerno mi je značio mali znak pažnje. 
Voleo bih da mogu podeliti sa vama ukus koji je Miloš doterao.
Još jednom veliko mu hvala.