Pisao bih o tome koliko je divan osećaj deliti obrok sa nekimi i jesti za stolom sa plemenitim ljudima. Pisao bih o tome koliko je važno biti vešt i spremati dobar obrok jer će on postati deo vas, koliko jedna porcija hrane napravljena od srca može promeniti nečije raspoloženje, zbližiti vas i koliko bi to malo hrane može promeniti nekome dan. Pisao bih o vezi hedonizama i duhovnosti, ali ne bih imao dobrog primera za to. Dok pišem ovo, gladan sam duhovno i emotivno prazan. Oprostite mi ali moj želudac ne razume dobro hranu koliko god da je plemenita. Zato vam i pišem, da vas motivišem i usmerim da uživate u jednostavnosti. Ako ni u čemu drugome eto u zanimljivoj fotografiji, a možda i dobroj hrani. I molim vas težite ka tome da delite dobrotu kako biste pobedili najgoru bolest na svetu - samoću.
No comments:
Post a Comment